Klub pisaca "Čukarica"
Klub pisaca "Čukarica " je osnovan 03. decembra 1971. godine. Ova 2011. godina, je godina u kojoj slavimo četrdeseti rođendan. Četrdeset godina postojanja, značajan niz godina u bilo čemu, a posebno u životu jednog književnog kluba, kluba pisaca, pesnika, entuzijasta, zaljubljenika u lepu reč.
O istorijatu i o budućim aktivnostima kluba, više reči od septembra, nakon letnje pauze.
***
Prvi predsednik kluba bio je Miodrag B. Šijaković, po rečima mnogih članova, on je bio najzaslužniji za formiranje, uspešan rad i razvoj kluba. Kada se pomene njegovo ime, svi koji su ga poznavali, složni su u jednom - Šile je bio veliki čovek, gromada od čoveka. Njegova ljubav prema pisanoj reči je bila velika do neba, kao i ljubav prema piscima. Predusretljiv, blag i strpljiv pomagao je svima koliko je mogao. Nakon njegove smrti, klub je neko vreme nosio njegovo ime, da bi u jednom trenutku ponovo postao Klub pisaca Čukarica.
Drugi predsednik kluba bio je Miloje Grbović.
Treći predsednik kluba bio je Trifun Golubović. Profesor Trifun Golubović je veliki poznavalac rusko jezika, ruske književnost, kao i književnosti uopšte. Bio je predsednik sa najdužim stažom. Dvadeset godina je uspešno vodio klub. Na ruku mu je išao i odnos tadašnje države ka književnosti i umetnosti, uopšte. Za vreme njegovog predsednikovanja, kroz Galeriju 73, na Banovom Brdu su kroz književne večeri prošla najeminentnija imena tadašnje velike Jugoslavije. Galerija 73 je u to doba bila kultno mesto pisane reči, i bilo je stvar prestiža nastupati u njoj. U to vreme objavljeno je više Zbornika i samostalnih knjiga.
Nakon njega, predsednici kluba su bili i profesor Miroslav Ivanović i Vojislav Ilić.
Posle ovih eminentnih ličnosti za predsednika kluba kao šesti predsednik bira se Svetlana Braunović. Vreme velike krize i ratova i nepobitno teških okolnosti potpomognuti sa pomalo plahovitim karakterom dotične dame, doprineli su da klub zapadne u krizu.
Pošto nijedno zlo ne ide samo, klub pisaca Čukarica je ostao bez svog kultnog prostora u Galeriji 73.
Za sedmog predsednika kluba, bira se Radomir Bajo Jojić. Vešt u nastupu, odličan prozni pisac i dobar organizator, uspeo je da klub postavi na zdrave osnove. Pokrenuo je književnu manifestaciju "Pesničko proleće Čukarice". Nažalost, potucanje po neprimerenim salama i prostorijama, za umetnike i umetnost, kao i loša ekonomska situacija u samoj državi, bili su brana za vraćanje kluba na staze uspeha od pre deset i više godina.
Pesnikinja Radmila Đukelić, kao osmi predsednik, nije dugo ostala na toj funkciji, te njenim povlačenjem klub ponovo zapada u veliku krizu.
Od prvog decembra 2009 godine, vršilac dužnosti predsednika kluba pisaca "Čukarica", je prozni pisac i pesnik Neđo Stojanović Ćićo. 16. marta 2010 godine je i zvanično promovisan u devetog predsednika, kluba pisaca "Čukarica". Uz pomoć najbližih saradnika, veoma brzo je konsolidovao redove i klub ponovno vratio na pravi put. Uz već postojeću književnu manifestaciju " Pesničko proleće Čukarice", pokrenuo je i novu pod nazivom " Susretanja". Ideja ove manifestacije je povezivanje književnih klubova iz svih gradova Srbije a i šire. Pisci i pesnici bi na zajedničkim književnjm večerima, jedni drugima, kao i svim ljubiteljima pisane reči predstavljali svoje stvaralaštvo. Od decembra 2010, klub je uzeo aktivno učešće u decembarskim danima kulture na Čukarici, a od jeseni 2011, zajedno sa opštinom Čukarica, kreće u pohode osnovnim školama. Naime, ideja je da dečji pesnici našeg kluba održe čas poezije u svakoj od osnovnih škola na teritoriji Čukarice. Klub pisaca "Čukarica", nastavlja sa objavljivanjem svog književnog lista, pod nazivom "Ada".
Problemi s kojima se klub i dalje suočava su nedostatak finansijskih sredstava i pre svega adekvatnog prostora u kome bi se umetnici iskazali na pravi način.
To jesu ozbiljni problemi ali ne toliko jaki da bi zaustavili našu želju da poezijom i prozom ulepšamo svet.
03. decembar 2011 godine
Govor predsednika Kluba pisaca " Čukarica ",Neđe Ćiće Stojanovića na Svečanoj Akademiji, povodom 40- desetog rođendana kluba.
Drago mi je da imam tu čast da sam na čelu kluba u vremenu kad se slavi ovako veliki jubilej. 40- deset godina u bilo čemu je dug period. Ako jedan književni klub postoji i traje 40 godina to je znak da je sve vreme u njemu bilo kvalitetnih pisaca i ljudi, ljudi koji su želeli, hteli i umeli da ga vode i sačuvaju. Isto tako to dugo trajanje znači da je takav klub potreban i ljudima i prostoru na kome deluje, šireći lepotu i mudrost pisane reči. Možda su neki vremenski periodi u trajanju bili lakši a neki teži za rad, ali entuzijazam i ljubav pesnika i pisaca su uvek i svakako bili dovoljno jaki da izdrže i pobede. Kažu tamo gde je ljubav jaka, uspešno se prebrođuju i najveće nedaće. Možda je naših prvih dvadeset godina proteklo u pogodnijoj klimi za rad. Bili su to mirnodopski uslovi jednog fiktivno ili realno ali u svakom slučaju relativno dobrostojećeg sistema u materijalnom i ljudskom smislu. Kažem ljudskom jer su ljudi tad živeli mirno i opušteno, što im je davalo mnogo vremena i mogućnosti da svoju energiju, stvaralački talenat i znanje usresrede i sprovedu na način koji im najviše odgovara. Ovih drugih dvadeset godina je prošlo u nekakvom zapletenom, rastrzanom, nepredvidivom košmaru, što je sigurno doprinelo da se svi na ovim prostorima još uvek dive klasicima iz nekog pređašnjeg vremena a da novih velikih imena i poezije i proze, neko bi rekao i nema. Na neki način je to i realno jer u borbi za egzistencijalnim preživljavanjem, ljudi, umetnici, opterećeni tom borbom, gube korak i snagu i ne uspevaju svoju genijalnost i rapsodiju talenta realizovati u punom kapacitetu. Mudri ljudi kažu, u krizi, samog sebe ne treba opterećivati potrebom za profitom, pogotovo ne za ekstra profitom. Krizu treba preživeti. Zbog toga svima treba stegnuti ruku i onima od pre što su možda i više stvorili ali isto tako i onima koji su došli posle, samim tim što su sve izdržali i sačuvali osnovu i temelj zajedničke ljubavi, s mogućnošću da se u budućnosti u nekim srećnijim vremenima ostvare i veći podvizi i dometi. To je ta crta, ta linija kontinuiteta, ta kičmena moždina stvaralačkog zanosa koja mora biti i ostati sačuvana. U tome i jeste veličina ovih četrdeset godina trajanja.
Klub pisaca " Čukarica ", kao udruženje pesnika i pisaca i zaljubljenika u pisanu reč, nastoji da opravda razloge svog postojanja. Ako prođete kraj neke prodavnice na kojoj uredno stoji naziv a unutra nema ništa, nećete imati želju da uđete unutra. Ako iznad jednog kluba stoji njegov naziv a unutra nekolicina inertnih i nezainteresovanih individua učaurenih u svjim sujetama, možda ćete ući jedanput ili dvaput i pobeći glavom bez obzira da vas ne poklopi čamotinja i mrak. Takvim sredinama preti pošast zvana nestajanje ili propadanje ili to već i nije važno.
Klub pisaca " Čukarica ", je živ organizam, sastavljen od različitih profila umetnika. Imamo vrsne prozne stvaraoce, odlične pesnike, aforističare... Nekim od naših članova, ni slikarstvo, ni komponovanje i muziciranje, kao ni uspešno pevanje nisu nedostižne kategorije. Stoga je valjda i razumljivo da kao kolektiv jačamo, da smo sve zanimljiviji i umetnicima i onima koji samo vole umetnost.
Naša ljubav prema pisanoj reči je valorizovana u " Pesničkom proleću Čukarice ", koje već pet godina za redom privlači brojne pesnike širom sveta. Kao rezultat toga je i pet objavljenih knjiga- zbornika, pod nazivom " Pesničko proleće Čukarice ". Susretanja- književna manifestacija, pokrenuta sa ciljem povezivanja književnih klubova i udruženja iz Srbije i regiona. List Ada- sa već sedam objavljenih brojeva, u kome naši članovi i prijatelji kluba objavljuju svoje radove iz svih književnih formi. Ono najnovije čime se posebno možemo pohvaliti je naša akcija- " Školama u pohode ", gde naši pesnici obilaze osnovne škole na teritoriji opštine i najmlađim članovima naše životne zajednice, drže školski čas poezije. I ne samo da oni đacima govore svoje pesme, već insistiraju i raduju se tome da deca svoje radove čitaju njima. Ko zna, možda će za četrdeset godina, baš neko od te dece stajati na ovom ili nekom drugom mestu i govoriti nešto slično ili pametnije od nas.
Nijedan čovek, nijedna organizacija, nijedan klub, pa ni naš, nije ostrvo pa da može egzistirati sam u moru oko sebe. Zbog toga se trudimo da razvijemo i održimo saradnju sa svima koji imaju slične težnje. Da pružimo podršku i pomoć ukoliko smo u mogućnosti. Isto tako obradujemo se kada naiđemo na razumevanje drugih. Danas su ovde prisutni mnogi s kojima imamo takav odnos. Tu su naši prijatelji iz Ćuprije, Čačka, Bijeljine, Pančeva, Banatskog Miloševa. Tu su naši prijatelji iz beogradskih klubova i udruženja, K. K. Ivo Andrić, K. K. Branko Ćopić, sekcija književnog kluba Doma ratnih vojnih invalida, Književno društvo Rakovica, K. K. Jesenjin, Udruženje pisaca Srbije, i Udruženje pisaca Poeta. Ovde su prisutni i naši prijatelji iz SUBNOR-a Čukarice, iz Udruženja potomaka solunskih ratnika Arčibald Rajs, iz mesnih zajednica sa Čukarice. Posebnu zahvalnost dugujemo opštini Čukarici.
Dragi naši, danas je dan našeg velikog jubileja. Da ste nam živi i zdravi. Hvala vam što ste danas tu sa nama. I neka iz naših rukovanja, zagrljaja i razgovora, poteku reke novih emocija istkanih u najtananijim delovima naših bića. I neka taj tok ljubavi i danas i sutra i za svagda bude obeležje nas, ljudi i umetnika.
Susretanja
Dana 28. marta 2012 godine u 19 časova, u sali Kulturnog centra Čukarica, održana su treća Susretanja. Susretanja su književna manifestacija na kojoj učešće uzimaju pesnici iz raznih gradova Srbije i regiona. Cilj Susretanja je predstavljanje, upoznavanje i druženje pesnika. Na ovim trećim Susretanjima, učešće su uzeli sledeći pesnici :
Banja Luka : Biljana Gajić
Slobodan Boco Bajić
Zagreb : Lidija Puđak
Novi Sad : Ljubica Vukov Davčik
Jovan Mihajilo
Šabac :Smiljka Dragojević Jovanović
Branka Todorović
Stevan Todorović
Mioljub Baja Damjanović
Pančevo : Zvezda Pejović
Zorica Kurbalija
Milan Milošević
Dragoslav Lacković
Pored njih, učešće su uzeli i pesnici Kluba pisaca "Čukarica".U sjajnoj atmosferi, prepunoj raznovrsnih stilova poezije i pozitivne energije, program je trajao puna dva sata. Ono što je posebno važno je da su i publika i izvođači zaista uživali, a najbolji dokaz za to je da iako je program trajao dva sata, niko do samog kraja nije napustio salu. Program je vodio predsednik Kluba pisaca Čukarica, Neđo Ćićo Stojanović. Nakon programa u Kulturnom centru Čukarica, pesnici su do sitnih sati, uz bogat meni i tamburaše, druženje nastavili u nacionalnom restoranu Stenka.
