Danas, po podne sam prvi put nakon dugo vremena izašao u svoje dvorište i video travu i zemlju i ostatke nekog cveća u žardinjerama. I bilo mi je toplo za razliku od mnogih dana pre ovog kad sam samo provirivao ne želeći da se deranžiram. Ni retki ostaci snega me nisu mogli sprečiti da osetim kako mi nozdrve odnekud puni miris proleća nadolazećeg. I uvek kad osetim proleće u grudima mi uzdrhti neki titraj mladosti. I neke slike, neka bivša lica ljubavi. Osmeh je samo logičan sled događaja. Onda sam, posle dužeg vremena, slušao neverovatnog Inglesiasa, od čijeg glasa žene ne prestaju da se smeše. A ja lično uvek pomislim na jedno malo potkrovlje, njegov dupli album koji sam kupio 90 sete u Minhenu i na moje vrele ruke. Samo su se ONE menjale. Onda sam sipao jednu moju bosansku rakiju i nazdravio. Ovaj dan posvećujem zimi, proleću i svim mojim bivšim LJUBAVIMA !
