Noćas u Beogradu duva jak vetar. Slušam ga kako povija krošnje drveća i hukti, huči kraj moje kuće i po dvorištima. Nekad sam kao dečak voleo da slušam vetar s vrha mog Poljanka, i voleo sam da gledam kiše što padaju po šumama, po kućama i ljudima. Vetar uvek donosi promene, donosi kiše, nekakvu brigu i užurbanost na licima ljudi. Samo retki se osmehnu vetru i poznoj jeseni koja dolazi.
недеља, 6. новембар 2011.
четвртак, 15. септембар 2011.
Leto
Leto polako prolazi i ostavlja u nama neka sećanja. Lakoća postojanja u hladu maslina i uz šum mora. Toplina nalik bezbrižnosti kojoj se smešimo zatvorenih očiju. Pozdraviću leto kao prijatelja.
Dogodine opet ako Bog da!
Dogodine opet ako Bog da!
петак, 29. јул 2011.
Tren misli
Tren misli, trenutak vremena ograničen u bezgraničju, može biti važniji od godina bezgraničja koje nisu sadržale taj tren misli.
петак, 15. јул 2011.
Pesma Majko
Stihove govori autor Nedjo Stojanović Ćićo. Pesma majko je objavljena u junu 2011 u časopisu Ada.
среда, 13. јул 2011.
понедељак, 11. јул 2011.
Umesto pozdrava
Mi ne možemo zaustaviti sudbinu. Ona nadire poput neumitnosti. Naši osmesi, naši koraci i slutnje, i suze koje krijemo ponekad poput crvenila oko očiju, kada nas povrede, dolaze neumitno i nezaustavljivo.
Пријавите се на:
Постови (Atom)