Klub pisaca Čukarica

SUSRETANJA

Dana 28. marta u 19 časova, u sali Kulturnog centra Čukarice, održana su treća po redu Susretanja. Susretanja su književna manifestacija na kojoj učešće uzimaju pesnici iz raznih gradova Srbije i regiona. Cilj Susretanja je upoznavanje , predstavljanje i druženje pesnika. Na ovim trećim Susretanjima, učešće su uzeli sledeći pesnici :
Banja Luka : Biljana Gajić
                    Slobodan Boco Bajić
Zagreb        : Lidija Puđak
Novi Sad    : Ljubica Vukov Davčik
                    Jovan Mihajilo
Šabac         : Smiljka Dragojević Jovanović
                    Branka Todorović
                    Mioljub Baja Damjanović
                    Stevan Todorović
Pančevo     : Zvezda Pejović
                    Zorica Kurbalija
                    Milan Milošević
                    Dragoslav Lacković

Pored njih učešće su uzeli i pesnici Kluba pisaca Čukarica. U sjajnoj atmosferi, prepunoj raznovrsnih stilova poezije i pozitivne energije, program je trajao puna dva sata. Ono što je posebno važno je da su i publika i izvođači zaista uživali, a najbolji dokaz za to je da iako je program trajao dva sata, niko do samog kraja nije napustio salu. Program je vodio predsednik Kluba pisaca Čukarica Neđo Ćićo Stojanović.
Nakon programa u Kulturnom centru Čukarica, pesnici su uz bogat meni i tamburaše, druženje nastavili u nacionalnom restoranu Stenka.

Zima - Proleće

Danas, po podne sam prvi put nakon dugo vremena izašao u svoje dvorište i video travu i zemlju i ostatke nekog cveća u žardinjerama. I bilo mi je toplo za razliku od mnogih dana pre ovog kad sam samo provirivao ne želeći da se deranžiram. Ni retki ostaci snega me nisu mogli sprečiti da osetim kako mi nozdrve odnekud puni miris proleća nadolazećeg. I uvek kad osetim proleće u grudima mi uzdrhti neki titraj mladosti. I neke slike, neka bivša lica ljubavi. Osmeh je samo logičan sled događaja. Onda sam, posle dužeg vremena, slušao neverovatnog Inglesiasa, od čijeg glasa žene ne prestaju da se smeše. A ja lično uvek pomislim na jedno malo potkrovlje, njegov dupli album koji sam kupio 90 sete u Minhenu i na moje vrele ruke. Samo su se ONE menjale. Onda sam sipao jednu moju bosansku rakiju i nazdravio. Ovaj dan posvećujem zimi, proleću i svim mojim bivšim LJUBAVIMA !

Jesen

Noćas u Beogradu duva jak vetar. Slušam ga kako povija krošnje drveća i hukti, huči kraj moje kuće i po dvorištima. Nekad sam kao dečak voleo da slušam vetar s vrha mog Poljanka, i voleo sam da gledam kiše što padaju po šumama, po kućama i ljudima. Vetar uvek donosi promene, donosi kiše, nekakvu brigu i užurbanost na licima ljudi. Samo retki se osmehnu vetru i poznoj jeseni koja dolazi.

Leto

Leto polako prolazi i ostavlja u nama neka sećanja. Lakoća postojanja u hladu maslina i uz šum mora. Toplina nalik bezbrižnosti kojoj se smešimo zatvorenih očiju. Pozdraviću leto kao prijatelja.
Dogodine opet ako Bog da!

Tren misli

Tren misli, trenutak vremena ograničen u bezgraničju, može biti važniji od godina bezgraničja koje nisu sadržale taj tren misli.

Pesma Majko

Stihove govori autor Nedjo Stojanović Ćićo. Pesma majko je objavljena u junu 2011 u časopisu Ada.

e-mail adresa

Mozete me kontaktirati na  nedjo.s.cico@gmail.com

Umesto pozdrava

Mi ne možemo zaustaviti sudbinu. Ona nadire poput neumitnosti. Naši osmesi, naši koraci i slutnje, i suze koje krijemo ponekad poput crvenila oko očiju, kada nas povrede, dolaze neumitno i nezaustavljivo.